Radno pravo u Srbiji – 8 najznačajnijih aspekata

22.
Maj 2019.

Autor teksta: Vitomir Žunić 

Autor teksta: Jovana Petrović 

Ako već neko vreme razmišljate o osnivanju firme u Srbiji, pravi je momenat da se upoznate sa nekim od osnovnih karakteristika srpskog radnog prava. Iz tog razloga, u ovom blogu analiziraćemo 8 najznačajnijih aspekata radnog prava u Srbiji, a koje bi svaki stranac trebalo da ima u vidu pre donošenja odluke o pokretanju biznisa i zapošljavanju u našoj državi.

1. Zakon o radu nije jedini izvor radnog prava u Srbiji

Sva lica zainteresovana za obavljanje delatnosti u Srbiji trebalo bi da imaju na umu da srpsko radno pravo nije uređeno jednostrano. Naprotiv, sva prava, obaveze i odgovornosti koje proizilaze iz radnih odnosa uređena su dvostruko: državnim propisima i propisima koji nastaju saglasnošću poslodavaca i zaposlenih.

Državne propise predstavljaju Zakon o radu, kao fundamentalni zakon koji reguliše ovu granu prava u celosti, te mnogobrojni specijalni zakoni, koji detaljno regulišu pojedine aspekte radnog prava (npr. Zakon o zaštiti uzbunjivača, Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, Zakon o zaštiti bezbednosti i zdravlja na radu). Prilikom zasnivanja radnog odnosa, nije dovoljno da se poštuju odredbe koje propisuje Zakon o radu, već zaposleni i poslodavac moraju poštovati i pravila koje postavljaju specijalni zakoni. Na primer, a što ćemo kasnije i detaljnije obrazložiti, u momentu započinjanja radnog odnosa, nužno je da zaposleni potpiše izjavu da je obavešten od strane poslodavca o zaštiti koja mu se pruža u pogledu zaštite uzbunjivača i zaštite od zlostavljanja na radu, a što su obaveze predviđene specijalnim zakonima.

Propisi koji nastaju sporazumom poslodavaca i zaposlenih su kolektivni ugovor i ugovor o radu, koji moraju biti u saglasnosti sa državnim propisima. Zakonom o radu je predviđeno da kolektivni ugovor predstavlja ugovor kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti koje proizilaze iz radnog odnosa, ali i međusobnih odnosa učesnika u kolektivnom ugovoru, odnosno zaposlenih i poslodavaca. Ugovor o radu, sa druge strane, predstavlja ugovor koji reguliše isključivo prava, obaveze i odgovornosti koje proizilaze iz radnog odnosa.

Kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu mogu se predvideti širi obim prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih Zakonom o radu i drugim državnim propisima. Sa druge strane, ovi propisi ni pod kojim uslovima ne mogu sadržati odredbe kojima se zaposlenom pružaju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni državnim zakonom, a ukoliko takva “nepovoljnija” odredba postoji, umesto nje primeniće se odredbe državnog zakona.

zaštita zaposlenih, ugovor o radu, ugovor o radu srbija

2. Vrste radnog odnosa

U Srbiji postoji mogućnost obavljanja rada i u okviru i van radnog odnosa.

Kada se radi o obavljanju rada u okviru radnog odnosa, najznačaniji oblici su radni odnos na određeno vreme i radni odnos na neodređeno vreme. Ugovor o radu može biti zaključen na određeno vreme jedino ukoliko za to postoje objektivni razlozi koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja. Radni odnos traje samo dok takvi razlozi postoje, a najviše dve godine od momenta zaključenja radnog odnosa. Ako u ugovoru o radu nije precizirano vreme na koje se zaključuje, takav ugovor smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.

Što se tiče obavljanja rada van radnog odnosa, njegove najčešće forme su privremeni i povremeni poslovi, ugovor o delu i dopunski rad. Iako ove forme imaju svoje specifične osobine koje ih međusobno razgraničavaju, sve one i dalje imaju jedan važan zajednički aspektosoba koja angažuje radnika i radnik ne sklapaju ugovor o radu, već drugu vrstu pisanog ugovora koji reguliše njihove ne-radne odnose.

radno vreme u srbiji, prekovremeni rad

3. Radno vreme, odmori i odsustva

Gorepomenuti oblici rada mogu se obavljati u okviru punog radnog vremena (40 sati nedeljno), nepunog radnog vremena (manje od 40 sati nedeljno), skraćenog radnog vremena i prekovremeno. Po pravilu, radni dan traje osam sati, a radna nedelja pet dana.

Zaposlenom koji radi na naročito teškim, napornim i za zdravlje štetnim poslovima radno vreme se skraćuje srazmerno štetnom dejstvu uslova rada, i to najviše 10 časova nedeljno.

U slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla, ili u drugim slučajevima kada je neophodno da se posao koji nije planiran završi u određenom roku, zaposleni je dužan da na zahtev poslodavca radi prekovremeno, a koji rad ne sme trajati duže od 8 časova nedeljno i 12 časova dnevno.

Svaki radnik koji radi 4 sata dnevno ima pravo na odmor u toku radnog dana, u trajanju od najmanje 15 minuta, a zaposleni koji rade 6 i 10 (ili više) sati dnevno, imaju pravo na odmor od minimum 30, odnosno 45 minuta. Osim odmora u toku radnog dana, zaposleni ima pravo i na nedeljni odmor, u trajanju od najmanje 24 sata, a koji se po pravilu koristi nedeljom.

Nakon mesec dana neprekidnog zaposlenja kod poslodavca, zaposleni stiče pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom ugovorom o radu, pri čemu taj godišnji odmor ne sme trajati kraće od 20 radnih dana za jednu kalendarsku godinu. Zanimljivo je istaći da se zaposleni ne može odreći prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti, pa čak ni zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa.

obračun zarade u srbiji

4.Složen sistem zarade u Srbiji

Sistem zarada može se smatrati jednim od najsloženijih aspekata srpskog radnog prava, i to pre svega iz razloga što pojam zarade u srpskom pravu nema jedinstveno ni značenje ni kapacitet.

Prvo je važno naglasiti da je ukupna zarada zaposlenog u Srbiji sačinjena od  zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade (koja se utvrđuje ugovorom o radu), dela zarade za radni učinak (koja se zasniva na kvalitetu rada koji zaposleni obavlja) i uvećane zarade (u slučajevima rada na dan praznika, rada noću i prekovremenog rada).

Druga primanja koja je poslodavac dužan da isplaćuje zaposlenom po osnovu radnog odnosa su otpremnina koja se zaposlenom daje pri odlasku u penziju, naknada pogrebnih troškova u slučaju smrti zaposlenog ili člana njegove uže porodice i naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

Nadalje, bitno je imati u vidu da pojam zarade u smislu važećeg radnog prava podrazumeva bruto, a ne neto zaradu, s obzirom na to da, u Srbiji, zarada uključuje i doprinose i porez na dohodak.

Postoje tri vrste doprinosa: doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinosi za zdravstveno osiguranje i doprinosi za osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Obveznici doprinosa su i poslodavac i zaposleni, imajući u vidu da se jedan deo doprinosa isplaćuje “na teret” zaposlenog (doprinosi isplativi “iz zarade”), a drugi deo “na teret” poslodavca (doprinosi koji predstavljaju trošak poslodavca, odnosno doprinosi koji se isplaćuju “na zaradu”). Međutim, za razliku od mnogih drugih zemalja, u Srbiji oba navedena tipa doprinosa obračunava i plaća isključivo poslodavac, i to prilikom isplate zarade zaposlenom.

Važeće stope doprinosa i poreza su sledeće:

a) Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje na teret zaposlenog iznose 14% bruto zarade, a na teret poslodavca 11% bruto zarade;

b) Doprinosi za zdravstveno osiguranje i na teret zaposlenog i na teret poslodavca iznose po 6,15% bruto zarade;

c) Doprinosi za osiguranje za slučaj nezaposlenosti iznosi 0,75% bruto zarade;

d) Porez na dohodak iznosi 10% bruto zarade.

radni odnos na određeno vreme, radni odnos na neodređeno vreme, prestanak radnog odnosa,

5. Načini prestanka radnog odnosa

Zakon o zapošljavanju u Srbiji propisuje nekoliko različitih načina prestanka radnog odnosa.

Prvo, pojavom određenih okolnosti na strani zaposlenog ili poslodavca, radni odnos prestaje nezavisno od volje poslodavca i zaposlenog, odnosno po sili zakona. Kada se radi o zaposlenom, te okolnosti mogu biti povezane sa navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, gubitkom radne sposobnosti, izdržavanjem kazne zatvora, smrću. Na strani poslodavca, ovakve okolnosti vezuju se za okolnost prestanka rada poslodavca.

Drugo, radni odnos može prestati usled otkazivanja ugovora o radu od strane poslodavca ili od strane zaposlenog. Zaposleni koji ima nameru otkazivanja ugovora o radu, dužan je da poslodavcu dostavi obaveštenje o otkazu u pisanom obliku, najmanje petnaest dana pre dana koji navede kao dan prestanka radnog odnosa, ali nema obavezu navođenja razloga zbog kog se za otkaz odlučio. S druge strane, poslodavcu se otkazivanje ugovora o radu omogućava samo ukoliko za to postoji opravdan razlog, a koji može biti vezan za nastanak nesposobnosti za rad, povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, ili za situacije u kojima je, usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena poslodavca, potreba za vršenjem rada zaposlenog prestala.

Konačno, postoji mogućnost sporazumnog raskida radnog odnosa, i to na osnovu pisanog sporazuma, potpisanog između poslodavca i zaposlenog

6. Opšta i posebna zaštita zaposlenih

Srpski Zakon o radu propisuje poprilično visok nivo zaštite svih kategorija zaposlenih. Tako svaki zaposleni u Srbiji ima pravo na odgovarajuću platu, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu ličnog integriteta i dostojanstva, zaštitu prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, uključujući i novčanu naknadu u toku privremene nezaposlenosti. Osim nabrojanog, svi zaposleni imaju pravo i na dodatne oblike zaštite, ukoliko takvu zaštitu predviđaju kolektivni ugovor ili ugovor o radu.

Pored ovako određene opšte zaštite, pojedine kategorije zaposlenih uživaju i posebnu zaštitu, a na osnovu posedovanja specifičnih karakteristika trajnog ili privremenog karaktera.

Pre svega, zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu u toku trudnoće i porođaja, a u svrhu zbrinjavanja deteta. U toku trudnoće, zaposlena žena ne sme raditi na poslovima koji se mogu smatrati štetnim za njeno zdravlje i zdravlje deteta. Takođe, ona ne može raditi ni prekovremeno ili noću, ukoliko bi takav rad na bilo koji način mogao štetiti njenom zdravlju ili zdravlju deteta. Omogućava joj se i pravo na plaćeno odsustvo sa posla radi obavljanja medicinskih pregleda vezanih za trudnoću.

Što se tiče zaštite mladih, propisi o zapošljavanju u Srbiji postavljaju prilično nizak prag starosti za uspostavljanje radnog odnosa, pa tako već osobe od 15 godina mogu obavljati rad. Međutim, zaposleni mlađi od 18 godina ne sme biti uključen u poslove koji mogu štetno ili sa većim rizikom uticati na njegovo zdravlje ili život, a zaposleni starosti od 15 do 18 godina ne mogu obavljati rad prekovremeno.

Zaposlenim osobama sa invaliditetom takođe se garantuje posebna zaštita, i to i zakonskim i ustavnim propisima Republike Srbije. Jedan od najbitnijih aspekata ove zaštite je obaveza poslodavca da omogući zaposlenom koji je osoba sa invaliditetom ili ima ozbiljne zdravstvene probleme obavljanje posla samo u skladu sa posedujućom radnom sposobnošću.

zakon o zaštiti uzbunjivača, zakon o uzbunjivačima, zaštita uzbunjivača

7.Obaveštenje o zaštiti uzbunjivača i zaštiti od zlostavljanja na radu

Kao što smo već pomenuli, među relevantnije specijalne zakone iz oblasti radnog prava svakako spadaju Zakon o zaštiti uzbunjivača i Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu.

Srbija je jedna od retkih zemalja koja je usvojila Zakon o zaštiti uzbunjivača, te predvidela da uzbunjivanje prestavlja obelodanjivanje informacija o kršenju propisa, kršenju ljudskih prava, opasnosti po život, javnom zdravlju, bezbednosti, oštećivanju životne sredine, a da uzbunjivač, kao fizičko lice koje vrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, ima pravo na posebnu zaštitu. Zakon o zaštiti uzbunjivača obavezuje poslodavca da upozna zaposlene sa propisanom zaštitom od uzbunjivanja, te da faktički zaštiti uzbunjivača od potencijalnih štetnih radnjih trećih lica.

Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu zabranjuje ponavljanje aktivnog ili pasivnog ponašanja prema zaposlenom, koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, ličnog integriteta, zdravlja ili položaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Poslodavac je i u ovom slučaju dužan da zaposlenog pisanim putem obavesti o zabrani uznemiravanja na radu, kao i o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog i poslodavca u vezi sa uznemiravanjem.

8. Inspekcija rada, prekršajni postupak i radni spor

Nadzor nad sprovođenjem propisa kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti zaposlenih vrši inspekcija rada. I poslodavci i zaposleni moraju da omoguće inspektoru rada da vrši nadzor, uvid u dokumentaciju i radi slobodno, kao i da mu dostave sve informacije potrebne za obavljanje inspekcije.

Ako inspektor rada utvrdi da je poslodavac prekršio propise o radu, dužan je da protiv njega podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Najčešća kršenja propisa od strane poslodavaca su nezaključivanje ugovora o radu ili drugog ugovora sa radnikom, neisplaćivanje zarade, otkaz ugovora o radu u suprotnosti sa zakonskim odredbama, nepoštovanje odredaba koje regulišu godišnje odmore, neobezbeđivanje posebne zaštite pojedinih kategorija zaposlenih. Za navedene povrede predviđene su novčane kazne u iznosu od 150.000 do 2.000.000 dinara.

Osim navedenih načina sankcionisanja kršenja zakona o zapošljavanju, postoji i mogućnost sudske zaštite zaposlenih i poslodavaca, pokretanjem radnih sporova, koji se rešavaju hitno, a što se, pre svega, ogleda u kraćem trajanju postupka. Pored toga, sud može doneti odluku o određivanju privremenih mera i pre donošenja konačne presude, kako bi se sprečilo nasilno postupanje ili neotklonjiva šteta. Radni sporovi ne podležu odredbama srpskog prava koje regulišu “sporove male vrednosti”, bez obzira na stvarnu novčanu vrednost radnog spora u pitanju.

ZAKLJUČAK

Iako započinjanje biznisa u Srbiji može izgledati jednostavno na prvi pogled, srpsko radno pravo je prilično strogo regulisano, te treba obratiti pažnju na sve “skrivene” detalje. Iz navedenih razloga, ako ste zainteresovani za pitanja povezana za ovde analiziranom materijom, a koja se odnose na zapošljavanja stranih državljana u Srbiji, slobodno posetite naše tekstove koji se bave procedurama dobijanja privremenih boravišnih dozvola, dobijanju radnih dozvola i angažovanju stranaca kao direktora preduzeća osnovanih u Srbiji.

Najnovije:

NEWSLETTER

NEWSLETTER